КУТАК ЗА РОДИТЕЉЕ

ВОДИЧ КРОЗ АДАПТАЦИЈУ (ПРИВИКАВАЊЕ) ДЕТЕТА НА БОРАВАК У ВРТИЋ

 

 

Полазак у вртић је веома значајан догађај у животу детета, јер он представља прву праву обавезу за дете, сличну обавези коју имају маме и тата да сваког дана одлазе на посао. Иако је ово догађај саставни децо живота скоро сваког малишана, он често може бити стресан, јер подразумева прилагођавање на нове околности, како детета тако и родитеља. Адаптација је период током ког се дете привикава на нову средину, другаре, особље и услове живота у вртићу.
До поласка у вртић и сусрет са колективом дете је најчешће боравило у безбедној и сигурној средини и условима које су родитељи могли да контролишу. Боравак у вртићу подразумева нова правила, нове распореде активности, учење нових начина решавања свакодневних проблема како детета тако и родитеља. Истраживања показују да је процес адаптације понекад стреснији за родитеље (поготово маме)него за само дете.

 

Правилно прилагођавање детета на боравак у вртић је изузетно важно за његов даљи психички развој и развој личности, а уједно је и први корак ка успешном реализовању свих активности које вртић нуди.

 

ТРАЈАЊЕ И НАЧИН АДАПТАЦИЈЕ ЗАВИСИ ОД СЛЕДЕЋИХ ФАКТОРА:

 

• предходног искуства одвајања
• припремљености детета за полазак у вртић
• узраста
• ставова родитеља према вртићу
• од редоновности долажења
• начина функсиционисања детета унутар породице

 

ШТА МОЖЕМО ДА ОЧЕКУЈЕМО ОД АДАПТАЦИЈЕ?

 

Не развијају се сва деца једнако ннити реагују на промене на исти начин, па је самим тим тешко унапред тачно предвидети како ће се одвијати прилагпђавање конкретног детета на вртић. Али постоје одређене реакције које се често појављују код већине деце која пролазе кроз адаптацију. Код детета се најчешће јавља несигурност, страх од одвајања од родитеља, стах од напуштања, да ли ће родитељ доћи по њега, страх од уклапања у групу. од друге деце и сл. Стога се могу јавити: плач, повлачење у себе или агресивност, отпор према вртићу, али и поремећај сна, одбијање да се једе,регресија (повратак на превазиђене фазе развоја: енуреза тј.умокравање, енкомпреза тј.обављање велике нужде у гаћице) и сл. Овакве реакције детета могу да се појаве и у току боравка у вртић, али и код куће. Оне су привремене, не представљају злостављају заостајање у развоју, и саме се губе наком што се дете успешно адаптира на колектив.

 

СТРУЧЊАЦИ НАВОДЕ ДА ПОСТОЈЕ ТРИ ОСНОВНА ТИПА АДАПТАЦИЈЕ:

 

Лака адаптација– у којој дете најчешће у року од две недеље прихвати нову средину, привикава се на нови дневнио ритам, са позитивним емоцијама говори о вртићу, а промене не доживљава трауматично. Адаптација лакше протиче уколико је дете пре поласка у вртић имало више сусрета и дружења са другим одраслим особама и групом деце; уколико је у породици усвојен правилан начин задовољења основних потреба детета.

Средње тешка адаптација-подразумева продужено привикавање детета на боравак у вртићу. Детету је потребно више времена да прихвати промене, да се опусти у колекитиву. Овај тип адапртације често траје месец и више дана, али је на крају прилагођавање детета најчешће једнако успешно као и код лаке адаптације.

Тешка адаптација-значи неприхватање боравка у колективу од стране детета, те оно има проблем да се прилагоди обрасцима и правилима понашања у вртићу. Тада могу да се јаве и различити поремећаји у понашању детета, а време боравка у колективу не доприноси напретку адаптације. Овај тип прилагођавања је најређи.Отежано прилагођавање је често последица неке друге потешкоће и неповољних чиниоца, који нису везани за полазак детета у вртић. Адаптација може бити отежана уколико је дете имало у смо искуству раније непријатна одвајања од родитеља; уколико се држи посебних ритуала чије је извођење отежано у колективу (на пр.ношење и љуљање приликом успављивања); а наручито уколико је у време поласка у вртић дете већ изложено неким другим великим променама или потешкоћама,као што су на пример: развод родитеља, рођење брата или сестре;и сл.

Иако при првој појави негативних емоција детета према вртићу постоји стах код родитеља да су то знаци тешке адаптације, стручњаци наглашавају да се у више од 80 % случајева адаптација завршава за две недеље до месец дана. Треба знати да су у привим недељама одвајања негативне емоције детата према вртићу потпуно нормалне и очекиване, па чак и пожељне.

Кад се говори о стресу родитеља приликом прилагођавања детета на вртић, стручњаци као најстресније истичу промене у дневном ритму детета: поремећај сна, одбијање хране, промене у понашању.

 

САВЕТИ ЗА РОДИТЕЉЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ПРИПРЕМЕ СВОЈЕ ДЕТЕ АЛИ И СЕБЕ ЗА ВРТИЋ

 

Иако је свако дете прича за себе и на вртић се адаптирају на свој начин, истраживања указују да постоје одређене реакције које се могу очекивати код већине деце приликом адаптације. Због тога је од великог значаја да родитељи буду припремљени за адаптацију, јер ако су они упознати са могућим начинима адаптације и знају каква понашања детета могу очекивати, њихов страх од неуспеха ће бити мањи,а само прилагођавање детета ће бити олакшано и успешно.

 

ШТА РОДИТЕЉИ МОГУ ДА УЧИНЕ:

 

• Упознајте се са васпитачима и просотором вртића

Врло је важно да , пре него што дете крене у вртић, родитељи упознају васпитаче у чијој групи ће дете боравити, као и остале запослене са којима ће дете бити у контакту. Ово је значајно јер васпитачи могу да добију много информација о навикама детета, његовим особеностима, ритуалима и сл примене их у току боравка детета. Такође, овом приликом се родитељи могу упознати са актуелним програмом адаптације за децу у конкретном вртићу. Од значаја је да се и само дете упозна са простором у ком ће боравити, да би имало представу о вртићу и тако ублажило страх од истог.

• Причајте са својим дететом о вртићу

Важно је да родитељи детету о вртићу говоре са позитивним емоцијама. Детету је витно објаснити како ће сам полазак у вртић изгледати, како ће дете проводити време тамо, шта ће све радити, чега ће се играти. Битно је да родитељи непомену да ће мама и тата доћи чим заврше са послом! Кад родитељи донеу одлуку о упису детета у вртић потребно је и само дете упознати са том одлуком, без обзира на то колико дете има година. Уколико дете није спремно да разговара овртићу, треба га поштовати. Понекад је детету потребно приближити идеју о вртићу кроз игру.

• Дозволите детету да понесе своје играчке у вртић

Како би дете ублажило несигурност и страх у вртићу понекад је за њега важно да са собом понесе неку своју играчку, ћебенце или неку другу ствар за коју је везано, која за њега представља сигурност и подсећа га на дом.

• Ускладите дневни кућни план активности са ритмом у вртићу

Деца се осећају безбедно и сигурно када имају одређену дневну рутину. Зато је битно распитати се о распореду дневнох активности у вртићу и у складу са тим прилагодити и начин функционисања у породици пре него што дете пође у вртић.деца која у вртић дођу са рутином која је налик оној која постоји у вртићу, знато лакше се адаптирају.

• Издвојите и мало свог времена за пролазак кроз адаптацију

С обзиром на то да се процес адаптације не може унапред тачно предвидети, зато је веома корисно када родитељи барем прве две недеље боравак детета у вртићу издвоје време и ускладе своје обавезе на послу. У првим да нима боравка, за дете је прихватљивије када у вртић остаје краће, и неопходно је да родитељ дође по њега у тачно време, без кашњења јер је код детета у процесу адаптације присутан страх да ће бити напуштено и остављено, а то је уједно и најјачи страх с којим се дете бори у периоду прилагођавања.

• Покажите свом детету да Вам је оно важно као и његов процес адаптације

Од велике важности је да будете тачни када долазите по детет како се код њега страх од напуштања не би развио у панику! Покажите разумевање за дечија осећања и реакције. Немојте пред дететом говорити о својим бригама и страховима везаним за вртић, како код детета не бисте појачали осећање несигуности и страха. И уколико дете не прихвата вртић покажите му да Ви њега прихватате и да Вам је дете важно!

• Будите редовни у одласцима у вртић

Битно је да дете редовно долази у вртић чак и уколико му у правим недељама то тешко пада. Уколико прескачете доласке због потешкоћа у току адаптације продужићете и само прилагођавање. Дете прескакањем доласка неће заобићи потешкоће, нити ће се лакше прилагодити, напротив!Што су доласци редовнији дете ће кроз адаптацију брже проћи. Поштујте време које је Вашем детету потребно да савлада ову фазу. Понекад је то две недеље, понекад месец дана, немојте своје дете поредити са другом децом, и будите стрпљиви.

• И родитељи су на адаптацији

Став родитеља према вртићу је важн чинилац за успешну адаптацију, јер ако сами родитељи нису сугурни у своју одлуку да дете упишу у вртић, уколико имају негативан став или сумње према вртићу, дете ће осетити њихову несигурност и страх. Родитељима није лако да се изборе са својим стаховима и осећајем кривице што дете предају васпитачу. Зато је најбоље да сваког дана, без обзира на узраст детета, говорити детету да је вољено, да ће му у вртићу бити лепо и кад ће доћи по њега.

Инфоримсаност родитеља о адаптацији и сарадњи са васпитачима су важан предусов успешног прилагођавања детета на вртић. Када су родитељи упознати са тим шта све могу очекивати у овој стресној фази, када су упознати са запосленима и програмом вртића, када имају поверење према васпитачима, тада и осећај кривице више неће постојати.

Савет за све родитеље је да бртић схвате као блиског партнера или помоћ у подизању, васпитању и образовању детета. Родитељ је особа која најбоље познаје своје дете, али васпитачи, психолози и педагози могу својим знањем и искуством помоћи псиликом објективног сагледавања развоја и карактеристика детета.

 

ЗАТО ЈОШ ЈЕДНОМ ПОДСЕЋАМО, ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА СЛЕДЕЋЕ:

• Показујте љубав свом детету – није довољно када се она само подразумева;
• Волите своје дете такво какво јесте без услова – прихватање је један од најјачих темеља самопоштовања;
• Будите доследни у васпитању, али не и крути – тако ћете поставити јасне границе које су детету неопходне, али и остати отворени за промене;
• Ускладите утицаје према детету са осталим члановима породице – тако ће дете јасније разумети своје позиције;
• Поштујте осећања детета и омогућите му да их испољи и разуме – тако ће боље упознати себе;
• Имајте разумевање за дететове грешке – тако ћете га охрабрити у учењу и потврдити да га заиста прихватате;
• Охрабрите иницијативу код свог детета – тако ћете га постепено учити самосталности;
• Пружајте добар пример свом детету, не показујте понашање које не одобравате код других – дете највише учи угледајући се на Вас.

Сви ови поступци подстичу и учвршћују дететово самопоштовање и у великој мери утичу на то како ће дете прихватити боравак у вртићу!

 

ПРЕ ПОЛАСКА У ЈАСЛИЦЕ:

• Ускладите породичне навике детета са будућим режимом дана у јаслицама;
• Пробајте да одложите друге велике промене у време дететовог поласка у јаслице (селидба, итд);
• Упознајте дете са простором вртића и са медицинским сестрама у јаслицама;
• Не примењујте мере застрашивања јаслицама;
• Вежбајте растанак – одведите своје дете чешће у посете, баки и деки – уколико дете не показује велики отпор;
• Негујте контакте са другом децом.

ПРВИ ДАНИ У ЈАСЛИЦАМА

• Будите „мост“ између Вашег детета и наше средине (јаслица)!
• Дозволите детету да покаже своја осећања;
• Одвојите свакодневно, макар и на кратко, време за активно бављење својим дететом.

Уколио и поред свих напора Ваше породице да разуме и подржи дете, његова патња несмањеним интензитетом траје дуже од месец дана не оклевајте – потражите помоћ стручњака!